Burnout sindrom je postao masovan problem, koji privlači sve veću pažnju svetskih medija.
Da li je ovo jasno definisana bolest i skup simptoma zajedničkih sa još nekim psihičkim stanjima?
Naziv burnout je nastao 1970 godine, uspostavio ga je američki psiholog Herbert Freudenberger. On je ovaj termin upotrebio da objasni posledice stresa i visokih ideala zdravstvenih profeisonalaca. Ovaj sindrom je prvo uočen kod lekara i sestara, osoblja koje se žrtvuje za druge. Posle određenog vremena se kod njih razvija burn out ( iscrpljenost, ravnodušnost, nemogućnost daleg rada). Danas se burn out sreće i kod drugih profesija.
Stresan način života dovodi ljude u stanje ekstremne napetosti do tačke kada se osećaju poptuno iscrpljenima. Stres na poslu može da uzrokuje fizičke i mentalne simptome. Mogući uzroci uključuju osećaj pretrpanošću poslom, pritiskom od rokova, konfliktima sa kolegama.
Znaci burnout sindroma
Sindrom sagorevanja ima širok spektar simptoma. Ne postoji naučno usklađen dogovor oko skupa simtopma. Veoma često biva pogrešno dijagnostikovan ka depresija i obratno.
Postoje tri glavne oblasti u kojoj se razvijaju različiti simptomi koji se mogu svrstati u sindrom sagorevanja na poslu:
- iscrpljenost (razvija se fizička i mentalna iscrpljenost, nesposobnost za dalji rad, umor i melanholija sa manjkom vitalne energije)
- otuđenje od posla (posao se doživljava kao stresan i frustrirajući. Primećuje se cinizam u odnosu prema poslu i kolegama a istovremeno se povećava emocionalna izolovanost i usamljenost)
- smanjenje radnih sposobnosti (najčešće je vidiljivo na svakodnevnim radnim obavezama, ali pored toga smanjeno je interesovanje i prema svakodnevnim aktivnostima obavezama prema porodici…Prisutan je negativističan stav prema svakoj vrsti obaveze.)