Prekomerna težina i gojaznost se definišu kao prekomerno nagomilavanje masti koje mogu narušiti zdravlje.
Indeks telesne mase se koristi za klasifikaciju težine gojaznosti kod odraslih.
Šta je uzrok gojaznosti?
Rasporstranjeno mišljenje uzroka gojaznosti je prekomeran kalorijski unos u kombinaciji sa neadekvatnim obimom fizičke aktivnosti.
Gojaznost predstavlja zdravstveni rizik za pojavu dijabetesa i srčanih oboljenja, čak se smatra faktorom rizika za pojavu malignih bolesti.
A da li je samo raskorak između unosa i potrošnje kalorija?
Novija geneteska istraživanja ukazuju na genski predisponiranu gojaznost. Ispoljavanje nasleđenih osobina zavisi od faktora sredine. Dakle, sedeterni životni stil i prekomeran unos hrane bogate mastima i ugljenim hidratima, svakako će doprineti ispoljavanju genetske strukture.
Do sada se u lečenju gojaznosti insistiralo na sledećim elementima:
Ovaj obrazac je nepotpun i neadekvatan i vremenom će biti sasvim napušten.
Genetska istraživanja ukazuju na suptilne metaboličke poremećaje. Na genteski kod ne možemo da utičemo, ali možemo da mu se prilagodimo.
Ukoliko imate problem sa povećanom telesnom težinom od rane mladosti ili detinjstva, a pored toga vam je jedan ili oba roditelja gojazan, velika verovatnoća da je gojaznost deo vašeg geneteskog koda.
Gojaznost je složen zdravstveni problem koji je uzrokovan sledećim elementima :
Genetsko nasleđe ne možemo da korigujemo, ali možemo da ishranu i životne navike korigujemo tako da se prilagodimo potrebama našeg tela.
Kvatna medicina tj. bicom biorezonantna terapija u lečenju gojaznosti pristupa kompleksno.
Lečenje obuhvata :
Faktori koji doprinose gojaznosti:
Starost
Sa godinama se usporavaju metabolički procesi, organizmu je potreban manji kalorijski unos za držanje telesne težine. To je razlog što ako imate isti kalorijski unos i isti obim aktivnosti kao sa 20 godina u 40 godina ćete dobijati na težini.
Psihološki faktori
Neki psihološki faktori utiču nepovoljno na navike u ishrani. Mnogi ljudi posežu za hranom kao odgovor na negativne emocije kao što su dosada, tuga, depresija ili bes.
Mikroibiota
Bolesti organa za varenje koje narušavaju zdrav balans crevne flore predstavljaju faktor rizika za gojaznost.
Bolesti
Zaista postoje bolesti koje utiču na pojavu gojaznosti. To su hormonski poremećaji kao sto je hipotireoza (smanjena funkcija štitaste žlezde), zatim depresija i neke retke bolesti centralnog nervnog sistema.
Genetika
Postoji snažna veza između genetske predisponiranosti i ispoljavanja gojaznosti. Ako je majka gojazna, dete ima 75% “šanse” da bude gojazno. Ali i pored genetskog opterećenja važan je uticaj sredine. Stil života je presudan za održanje normalne telesne težine.
Pol
Žene su sklonije gojaznosti od muškaraca. Bazalni metabolizam žene (metabolizam mirovanja) zahteva manje kalorija nego kod muškaraca. Razlika je naročito izražena posle menopauze.
Fizička aktivnost
Smatra se da je povećanje gojaznosti u poslednjih 20 godina u najvećoj meri posledica smanjenog nivoa fizičke aktivnosti. Savremeni način života uzrokuje da je veći unos nego što je potrošnja kalorija na dnevnom nivou. Fizička aktivnost smanjuje apetit kod gojaznih, utiče blago na pad krvnog pritiska i povećava sposobnost organizma da prvenstveno koristi metabolizam masti kao izvor energije.
Gojaznost nosi sa sobom rizik za oboljevanje od:
MOŽDANOG UDARA
Povećan krvni pritisak, povećan holesterol i trigliceridi koji se sreću često kod gojaznih su faktori koji ubrzavaju proces ateroskleroze i predstavljaju rizik za razvoj moždanog udara.
BOLESTI SRCA
Angina pektoris, infarkt srca, iznenadni srčani zastoj, insuficijencija srca…
VISOKOG KRVNOG PRITISKA
ŠEĆERNE BOLESTI (DIJABETES TIP 2)
Preko 80% ljudi sa dijabetesom tip 2 je gojazno, pa je nastao moderan termin “dijabesiti”, koji označava blisku povezanost gojaznosti ili insulinske rezistencije i dijabetesa.
MALIGNIH BOLESTI
Gojaznost je povezana sa višom stopom oboljevanja od nekih malignih bolesti kao što su: karcinom endometrijuma, debelog creva, žučne kese, prostate, bubrega i dojke u post-menopauznom periodu.
ARTRITISA
Mišićno-skeletna oboljenja više preovlađuju kod gojaznih osoba, naročito spondiloza kičmenog stuba i artroze velikih zglobova.
Na sve elemente na koje može da se utiče, biorezonantna terapija deluje u OBJEDINJENOM I INDIVIDUALNOM PRISTUPU.
